Vizuelne iluzije i srodni fenomeni

Dejan Todorović

Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Univerzitet u Beogradu

Naša čula imaju sposobnost veoma osetljivog i detaljnog registrovanja različitih stanja i zbivanja u spoljašnjoj sredini, i time pružaju neophodnu osnovu za uspešno snalaženje u svetu i primereno delovanje u njemu. Složenost ove sposobnosti se ogleda u činjenici da je dobar deo korteksa velikog mozga posvećen upravo prijemu i obradi čulnih informacija. Međutim, iako čulni sistemi po pravilu veoma uspešno obavljaju svoju ključnu biološku ulogu, ipak postoje i izuzeci, tj. slučajevi nesklada između objektivne stvarnosti i subjektivnih utisaka. U domenu čula vida ovakve pojave se obično nazvaju vizuelne iluzije, i one odavno privlače pažnju psihologa, filozofa i neuronaučnika, pa i umetnika i opšte publike. Međutim, diskusije u literaturi ukazuju da preciznije definisanje ovog pojma nije jednostavno i da postoje različita shvatanja o prirodi iluzija, a ima i stavova da se one ni ne mogu na zadovoljavajući način definisati. U izlaganju će, uz pomoć brojnih, kako poznatih tako i novijih ilustracija, biti razmotreno na osnovu kojih kriterijuma bi se vizuelne iluzije mogle preciznije specifikovati i razgraničiti od srodnih fenomena koji imaju neke ali ne i sve definišuće karakteristike klasičnih iluzija. Vizuelne iluzije mogu se javiti i u veoma jednostavnim vizuelnim konfiguracijama koje se sastoje od samo nekoliko elemenata (linija ili površina), a čije se položaji, veličine, uglovi, boje, pokreti itd. ne opažaju ispravno. Ovakve pojave se proučavaju empirijski već preko 150 godina, ne samo kao intrigantne demonstracije već koristeći i specifične kvantitativne eksperimentalne tehnike. Naučni interes takvih studija nije u tome da se prosto pokaže da nas čula ponekad mogu varati, tako da naši opažaji odstupaju od realnosti, već u tome što nam karakteristična struktura tih odstupanja, tj. za koje stimuluse, pod kakvim uslovima, na koji način i u kojoj meri čula greše, pruža dragocene informacije o prirodi funkcionisanja čulnih sistema, pa se može reći da ’vizuelne iluzije otkrivaju vizuelne istine’ (Jan Purkinje, 1819). Međutim, može se takođe reći da su one do sada tu svoju otkrivajuću ulogu samo delimično ispunile. Naime, iako su tokom godina za različite iluzije predlagane brojne i raznovrsne teorije, zasnovane na optičkim, anatomskim, neuralnim i kognitivnim mehanizmima, mnoge od njih ipak još uvek nemaju opšte prihvaćeno objašnjenje. Za razliku od raznih drugih psiholoških fenomena, ’problem’ sa vizuelnim iluzijama nije u tome da o njima postoji manjak pouzdanih kvantitativnih empirijskih podataka, već pre da postoji ’višak’, u smislu da nije jednostavno postaviti adekvatnu teoriju koja bi to mnoštvo već utvrđenih činjenica uzela u obzir i na zadovoljavajući način ih objasnila. Kao konkretni primer jednog specifičnog pristupa objašnjavanju iluzija, detaljnije će biti prikazan komputacioni model jedne grupe upečatljivih iluzija opažanja orijentacije koji se zasniva na neurofiziološkim nalazima o reakcijama vizuelnih ćelija mrežnjače i korteksa.

Dejan Todorović je diplomirao matematiku na Univerzitetu u Beogradu a magistrirao i doktorirao eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetu u Konetikatu, SAD. Član je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, a pre odlaska u penziju bio je dugogodišnji profesor na Odeljenju za psihologiju na univerzitetu u Beogradu. Držao je plenarna predavanja na naučnim skupovima u Italiji 2013. i 2018., i predavanja po pozivu na unverzitetima u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Hrvatskoj, SAD, Kanadi, Australiji i Japanu. Objavio je veći broj članaka u naučnim časopisima (https://scholar.google.com/citations?user=idYPHVUAAAAJ&hl=en). Njegov prilog o Geštalt principima na sajtu Scholarpedia (http://www.scholarpedia.org/article/Gestalt ) do sada je, prema podacima na sajtu, pregledan skoro 900.000 puta. Napisao je udžbenik iz metodologije psiholoških istraživanja i monografiju o uticaju konteksta u vizuelnom opažanju, i bio je ko-editor zbornika Oxford Compendium of Visual Illusions (https://academic.oup.com/book/27344 ). Bavi se vizuelnom percepcijom, a njegovi naučni interesi uključuju demonstracije, eksperimentalna istraživanja, matematičke analize i komputacione modele opažanja bazičnih vizuelnih karakteristika, kao što su boja, veličina, orijentacija i oblik, i složenijih vizuelnih aspekata, kao što su opažanje pravca pogleda, linearne perspektive i piktorijalnog prostora.