Sunčica Zdravković, Univerzitet u Novom Sadu

Informacije prikupljene iz okoline predstavljaju osnovu naših mentalnih reprezentacija, a čulo na koje se najviše oslanjamo da nam obezbedi korisne i verodostojne informacije je vid. Od svih informacija koje vid skuplja one o boji su od posebnog evolutivnog značaja i ne mogu se dobiti ni jednim drugim čulom. Opažanje boje ne samo da je za nas veoma lak mentalni zadatak, već se često čini i da je neizbežan – svest o boji se nameće. Boje se dalje klasifikuju, vezuju za jezik i memorišu. Ipak, saznavanje boje je komplikovan zadatak, i algoritmi koje mozak koristi da prevede pristiglu informaciju u naš svestan percept su veoma kompleksni. U našim eksperimentima ovu kompleksnost redukujemo izučavajući dimenzije boje ponaosob. Svetlina je jedna od 3 dimenzije boje, u kojoj su na jasan način demonstrirani svi važni fenomeni, od konstantnosti do iluzija, u zadacima koji variraju od psihofizike do komplikovanih vizuelnih pretraga, i gde postoje razvijene kako teorije širokog obima tako i precizni računarski modeli. Znanja stečena u ovoj oblasti nam ne govore samo o opažanju svetline i boje, već i o tome kako vizuelno-kognitivni sistem uopšte generiše naše mentalne reprezentacije kojima osmišljavamo svet o kome smo prvobitno prikupili čulne informacije.