Janko Međedović – dobitnik nagrade za izuzetno postignuće u ranoj fazi naučne karijere „Nenad Havelka”

Bihejvioralna ekologija ličnosti: premošćavanje evolucije ličnosti između ljudi i drugih životinja

Bihejvioralna ekologija ličnosti je polje unutar evolucione bihejvioralne ekologije koje pokušava da odgovori na tri evolucione zagonetke ličnosti kod životinja: postojanje inter-individualne varijanse u ponašanju, snižene intra-individualne varijanse, i asocijacija između funkcionalno različitih crta ličnosti. Ljudska ekologija ličnosti primenjuje istovetni konceptualni okvir u objašnjenju ova tri fenomena kod ljudi. Ključni cilj ovog predavanja je da prezentuje modele iz animalne ekologije ličnosti koje možemo koristiti u istraživanjima sa ljudima, sa naglaskom na prirodnu selekciju, modele zavisnosti od stanja i evolucione trejdofove. Pokazaćemo empirijske primere, uključujući i naše podatke, u cilju ilustrovanja evolucionih mehanizama koji mogu pomoći da odgovorimo na tri zagonetke ličnosti (sa naglaskom na prvoj jer za nju postoji najviše empirijskih podataka) u kontekstu crta ličnosti iz modela Velikih Pet i HEXACO kao i psihopatskih crta ličnosti. Naime, postojeći podaci ukazuju da bi disruptivna selekcija mogla održavati varijacije na crti Savesnosti jer ekstremi na oba pola pokazuju visoku adaptivnu vrednost dok individue sa prosečnim skorovima imaju najnižu adaptivnu vrednost: ovaj nalaz se interpretira preko varijacija u planiranju porodice. Varijansa u sredinskoj oštrini moderira relacije između adaptivne vrednosti i crte Poštenje-Skromnost i to tako što su niski nivoi crte adaptivni u oštrom ali je visoka izraženost crte adaptivna u podržavajućem okruženju. Slično, ekološka oštrina (disfunkcije u primarnoj porodici) mogu održavati varijansu u afektivnim psihopatskim karakteristikama. Trejdof između kvantiteta i kvaliteta (odnosno trejdof između broja dece i roditeljskog ulaganja) je potencijalni kandidat za objašnjenje varijacija na crti Neuroticizam i ponovo afektivnih psihopatskih karakteristika. Trejdof između sparivanja i roditeljstva je takođe povezan sa psihopatijom, ali neočekivano, trejdof između fertiliteta i dugovečnosti nije. Na kraju, ponudićemo perspektivu o konceptualnom značaju ovog istraživačkog polja i najvažnija pitanja za buduća istraživanja.

Janko Međedović je doktor psiholoških nauka i zaposlen je u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja kao viši naučni saradnik; takođe, radi kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije gde predaje sledeće predmete: Psihologija individualnih razlika, Evolucija ljudskog ponašanja i Metodologija istraživanja i statistika. U svom istraživanju istražuje dve široke teme; prva je ljudska bihejvioralna ekologija. U okviru ove oblasti analizira povezanosti između različitih ponašajnih dispozicija i indikatora evolucione adaptivne vrednosti sa akcentom na ekološke uslove i unutrašnja stanja koja moderiraju ove asocijacije. Dalje, doprineo je konceptualnom unapređenju i praksi merenja u okviru teme ljudske životne istorije primenom mrežnog pristupa konceptualizaciji i merenju životnih istorija. U poslednje vreme se fokusirao na procese koji su usko povezani sa reproduktivnim uspehom, kao što su reproduktivna motivacija, roditeljski efekti i efekti ostalih bioloških srodnika koji mogu doprineti razumevanju pada fertiliteta u populacijama koje prolaze kroz demografsku tranziciju. Drugi pravac istraživanja obuhvata dispozicije prema kriminalnom ponašanju i nasilju širokih razmera. U okviru ove oblasti, on istražuje „mračne” crte ličnosti (sa fokusom na psihopatiju i sadizam), militantno ekstremistički mentalni sklop i konfliktni etos. Posebno ga zanimaju emocionalni procesi povezani sa psihopatijom i sadizmom i njihove asocijacije sa kriminalnim ponašanjem i recidivizmom. Objavio je više od 80 naučnih članaka i recenzira radove za nekoliko međunarodnih naučnih časopisa; član je redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.