Zbornik radova u celini – Uputstva za autore

Zbornik radova u celini objavljuje se u elektronskoj formi i biće dostupan na sledećem linku. Autori koji žele da prijave rad za objavljivanje u celini (saopštenje u celini), svoju prijavu treba da dostave preko upitnika koji će biti objavljen na sajtu skupa, fejsbuk stranici skupa i poslat mejlom autorima.

Radove treba da dostave do datuma naznačenog u obaveštenjima, na mail adresu eip@f.bg.ac.rs, naslovljeno kao „prijava za zbornik_[prezime_prvog_autora]“. Radovi treba da budu napisani na engleskom jeziku.

Uputstva za pisanje rada u celini

  • Rad u celini treba da ima od 6000 do 8000 karaktera, sa razmakom u osnovnom tekstu (ne računajući naslov rada, imena autora, afilijacije, apstrakt, ključne reči i reference).
  • Tekst treba da bude napisan u tekst procesoru Microsoft Word, koristeći template za EIP proceedings, preuzmanje sa linka link docx.
  • Radovi koji nisu napisani u template-u koji je naveden, neće biti uzeti na recenziju.
  • Rad treba da bude napisan u skladu sa aktuelnim izdanjem Priručnika Američke psihološke asocijacije (APA7) i da sadrži odeljke (FIRST LEVEL HEADINGS u „template“ dokumentu):
    • kraći apstrakt (od 1000 do 1400 karaktera, sa razmakom) – apstrakt saopštenja u celini ne treba da bude isti kao rezime prijavljen za učešće na skupu. Pored toga što treba da bude kraći, apstrakt ne treba da sadrži vrednosti statistika, kao ni navođenje statističkih tehnika koje su korišćenje (osim u slučajevima kada je to problem istraživanja).
    • do 5 ključnih reči
    • kraći teorijski uvod i jasno izložen problem i cilj istraživanja
    • metod
      • rezultate
      • diskusiju i zaključak
      • spisak literature
  • Pri prikazivanju rezultata obavezno treba navesti vrednosti korišćenih statističkih obrada, tj. vrednost korišćenog statistika, broj stepeni slobode, nivo značajnosti i efekat (na primer t(121) = 15.34, p<.05, d = ).
  • Tabele bi trebalo da budu sačinjene u Wordu ili nekom drugom editabilnom formatu. Tabele i grafikone iz statističkih paketa treba prebaciti u Word i prilagoditi za prikazivanje u datom radu (grafikoni i slike treba da budu visoke rezolucije, najmanje 300 dpi). Isti podaci ne mogu da se prikažu i tabelarno i grafički. Svaka tabela, grafikon ili slika treba da budu označeni rednim brojem i adekvatnim nazivom, koji je kratak i informativan, i nalaze se iznad prikaza. U tekstu se treba pozvati na svaku tabelu, grafikon ili sliku.

Pozivamo vas da preuzmete:

Podsetnik za navođenje statističkih parametara

Dodatna uputstva za pisanje radova baziranih na kvalitativnoj metodologiji

U skladu sa APA standardima izveštavanja iz 2018. godine (Levitt et al., 2018), prilikom pisanja naučnih radova u kojima je korišćena kvalitativna metodologija posebno je potrebno povesti računa o sledećih nekoliko elemenata:

Kontekstualizacija, jasnoća i temeljnost

  • Važno je opisati kontekst istraživanja, odnosno ispitivane pojave i ispitanika (mesto, vreme, socijalna dinamika).
  • Važno je eksplicirati paradigmu, odnosno pristup istraživanju (npr., interpretativni, kritički, feministički, fenomenološki, socijalno-konstrukcionistički) i obrazložiti taj izbor, kao i izbor celokupnog dizajna istraživanja.
  • U kvalitativnim istraživanjima se ne prikazuju varijable ili hipoteze. Ipak, važno je jasno istaći predmet i cilj istraživanja i istraživačka pitanja, pa i motivaciju za istraživanje. 
  • Neophodno je navesti broj i osnovne karakteristike ispitanika, dokumenta ili analiziranih događaja, kao i način i razloge za odabir (ili isključivanje) baš tih ispitanika, dokumenata, događaja ili bilo kojih drugih materijala. 
  • Autori treba da definišu vrstu analize (npr., tematska, interpretativna fenomenološka, studija slučaja, narativna, diskurzivna), jedinice analize (npr. rečenica, dokument, fotografija), kao i pristup analizi podataka (deduktivni, induktivni, kombinovani). 
  • Prikaz rezultata ne treba da se svede na opisivanje ili, na primer, prepričavanje reči ispitanika, već treba da sadrži dublju interpretaciju podataka, odnosno pokušaj apstrahovanja i generalizacije.
  • Prihvatljivo je, ali ne i nužno, kvantifikovati (npr., broj kodnih segmenata u okviru specifične teme) i/ili shematizovati (npr., tematske mape) pojedine podatke u svrhu bolje preglednosti rezultata i sažimanja (s obzirom na ograničenja u broju karaktera)
  • Ukoliko je primenljivo, poželjno je opisati teorijske i praktične doprinose i implikacije istraživanja.

    Kredibilitet

  • Transparentnost i detaljnost u opisu metoda je važna. Autori treba da obrazlože odluke koje su doneli bilo prilikom prikupljanja ili analize podataka. 
  • Ukoliko to metod dozvoljava, potrebno je prikazati izjave ispitanika, odnosno isečke iz dokumenata/materijala koji slikovito ilustruju analizirani fenomen.
  • Autori treba da ekspliciraju načine na koje su nastojali da obezbede kredibilitet istraživanja (npr. triangulacija, kodiranje sa kolegom, poređenje nezavisnih procena više istraživača, provera sa učesnicima), kao i da jasno ukažu na ograničenja istraživanja, preporuke za naredna istraživanja i eventualna etička pitanja/ dileme.

    Terminologija i stil pisanja

  • Prihvatljivo je rezultate spojiti sa diskusijom, te imati jedan odeljak (često imenovan kao Findings umesto Results) u kome će se oni zajedno prikazati. 
  • U sekciji o metodu može se naći drugačija terminologija nego u npr. kvantitativnim istraživanjima, te se može govoriti o učesnicima, a ne o uzorku ili o generisanju podataka ili strategijama prikupljanja podataka, a ne o istraživačkim instrumentima. 
  • Prihvatljivo je pisati u prvom licu jednine i jasno se pozicionirati u odnosu na temu i kontekst istraživanja, odnosno reflektovati kako je pozicija istraživača uticala na istraživački proces i timačenje rezultata.

Ukoliko se prikazuje istraživanje kombinovanog tipa (mixed methods) potrebno je obrazložiti odabir tog metoda, odnosno opisati na koji se način podaci međusobno dopunjuju. Ovde je posebno značajno obezbediti koherentnost u pogledu pristupa istraživanju, načinu analize i interpretacije rezulatata.