Multidimenzionalnost jezika

Gabriela Viljoko

Eksperimentalna psihologija, Univerzitetski koledž London

Kao psiholozi proučavamo jezik kao sistem apstraktnih simbola i postavljamo pitanja o tome kako se ovaj sistem razvija i koristi. Iako nam je ova koncepcija jezika dala ključni uvid u mehanizme jezičkog razvoja i obrade, ona zanemaruje komunikativni kontekst u kojem se jezik pojavljuje u detinjstvu i koristi u odraslom dobu. Deca uče jezik u multimodalnom i društvenom kontekstu (sa svojim starateljima), a postoje dokazi da multimodalnost i nepredviđene situacije u društvenoj interakciji igraju ulogu u razvoju jezika. Odrasli, takođe, veoma često koriste jezik u multimodalnom i društvenom kontekstu, a dokazi sugerišu da telesni signali i dinamika kojom se odvija dijalog utiču na obradu jezika. U ovom predavanju predstaviću novi okvir za proučavanje jezičkog razvoja i obrade koji razmatra multimodalnost i socijalnu interakciju kao dimenzije koje karakterišu komunikativni kontekst u kojem se jezik odvija. Razgovaraću o implikacijama takvog okvira i predstaviću rezultate studija učenja jezika koji pokazuju korisnost takvog okvira.

Gabriela Viljoko je profesorka psihologije jezika na Odeljenju za eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu, gde rukovodi Laboratorijom za jezik i kogniciju. Doktorirala je na Univerzitetu u Trstu 1995. godine i završila postdoktorske studije na Univerzitetu u Arizoni, a potom je bila gostujući naučnik na Institutu za psiholingvistiku Maks Plank između 1999. i 2000. godine. Ona vodi multidisciplinarni tim koji se sastoji od psihologa, lingvista, kompjuterskih naučnika i kognitivnih neuronaučnika koji dele viziju da integracija većeg broja nivoa analize i upotreba različitih metodoloških pristupa može dovesti do boljeg razumevanja jezika i saznanja. Oni nastoje da razumeju odnos između jezika i drugih aspekata kognitivnih funkcija i da iskoriste ovo znanje da utiču na obrazovanje i poboljšaju živote ljudi sa jezičkim poremećajima.