Usvajanje i obrada jezika u prirodnim uslovima

Gabriela Viljoko

Eksperimentalna psihologija, Univerzitetski koledž London

Većina studija o upotrebi jezika, koje ispituju pojedince dok slušaju izgovorene reči ili čitaju tekst, temelje se u teorijskim pogledima na jezik kao apstraktan i simbolički. Slušanje govora i čitanje su samo dve od mnogih situacija komunikacije u kojima se služimo jezikom koje, iako dozvoljavaju visok stepen eksperimentalne kontrole, ne predstavljaju situacije u kojima se jezik usvaja i najčešće upotrebljava u odraslom dobu. Kao deca, usvajamo jezik kroz interakciju licem-u-lice sa starateljima, a najveći deo upotrebe jezika u odraslom dobu se odvija u kontekstima licem-u-lice.

Jezik u komunikaciji licem-u-lice je multimodalan (pored govora, sagovornici obrađuju i nelingvističke informacije, poput prozodije, gestova, itd.) i društven (implicira interakciju sa drugim pojedincima). U ovom predavanju, govoriću o studijama koje su sprovedene u mojoj laboratoriji u prethodnih pet godina, koje se primano pitaju da li i na koji način multimodalne i neverbalne informacije utiču na usvajanje i obrradu jezika (i reči). Prezentovaću rezultate iz analiza naturalističkog korpusa (ECOLANG) dijadne interakcije staratelja i deteta, i iz eksperimenata sa elektrofiziološkim merama u kojima se koriste (više) naturalističke stimuluse, koji pokazuju da takozvana neverbalna ponašanja potpomažu usvajanje reči i da se dinamički integrišu sa govorom tokom razumevanja jezika. Dok se većina empirije koju ću izložiti tokom predavanja tiče multimodalnosti, predavanje će biti završeno diskusijom o važnosti socijalne interakcije i izlaganjem preliminarnih rezultata o doprinosu uronjenosti u dijalog pri usvajanju semantičke informacije iz jezika.

Gabriela Viljoko je profesorka psihologije jezika na Odeljenju za eksperimentalnu psihologiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu, gde rukovodi Laboratorijom za jezik i kogniciju. Doktorirala je na Univerzitetu u Trstu 1995. godine i završila postdoktorske studije na Univerzitetu u Arizoni, a potom je bila gostujući naučnik na Institutu za psiholingvistiku Maks Plank između 1999. i 2000. godine. Ona vodi multidisciplinarni tim koji se sastoji od psihologa, lingvista, kompjuterskih naučnika i kognitivnih neuronaučnika koji dele viziju da integracija većeg broja nivoa analize i upotreba različitih metodoloških pristupa može dovesti do boljeg razumevanja jezika i saznanja. Oni nastoje da razumeju odnos između jezika i drugih aspekata kognitivnih funkcija i da iskoriste ovo znanje da utiču na obrazovanje i poboljšaju živote ljudi sa jezičkim poremećajima.