KOMUNIKACIJA I VAKCINACIJA: KOLIKO STE IMUNI NA NAUKU?
Prema Merriam-Webster rečniku, reč 2020. godine je “pandemija”, uz “koronavirus”. Izgledalo je kao da se tih reči nećemo rešiti skoro, ali onda je na scenu stupila vakcina. Procene su da će upravo “vakcina” biti najkorišćenija reč 2021. godine. Zaista, vakcinacija kao tema je prisutna u svakodnevnim razgovorima i u medijima, na internetu i u zdravstvenom sistemu. Ipak, da li je tolika “količina” komunikacije dovela do toga da se vakcinacija bolje razume? Kako u realnosti izgleda komunikacija o vakcini, ko su glavni učesnici i ko diktira narativ, s kim i kako treba razgovarati o vakcini i nauci? Gde je poverenje?
Moderator
prof.dr Iris Žeželj
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beogradski univerzitet
Učesnici
Slobodan Bubnjević
naučni novinar, “Nauka kroz priče”
docent dr Janko Međedović
Insitut za kriminološka i sociološka istraživanja, Fakultet za medije i komunikacije
mast. psihol. Aleksandra Lazić
Filozofski fakultet i Laboratorija za istraživanje individualnih razlika, Univerzitet u Beogradu
dr Srđa Janković, specijalista imunilogije
Univerzitetska dečja klinika Tiršova
Naši gosti, koji iz različitih perspektiva prilaze ovoj složenoj temi, će ponuditi odgovore na pitanja: Koje su medijske prakse i izazovi izveštavanja o vakcinama? Koje je poreklo antivakcinalnog pokreta i gde se pozicionira u odnosu na druge pseudonauke? Zašto su senzacionalizam i zastrašivanje u medijskom izveštavanju o vakcinama loši? Zašto (i kako) treba da ističemo priče o ljudima koji su se vakcinisali? Šta javnost treba da zna o kolektivnom imunitetu? Kako demistifikovati laži o vakcinama i da li je moguće prevazići barijeru između ličnog i statističkog? Šta ćemo saznati kada vakcinaciju razmatramo kao centralno pitanje percepcije nauke naseg doba, kao što su to nekada bile postavke , npr. Kopernika ili Darvina. Pored ovoga, biće predstavljeno i novo, aktuelno, istraživanje izvršeno na uzorku iz Srbije u kom su učesnici bili osobe koje ne žele da se vakcinišu ili se trenutno premišljaju u vezi vakcinacije. Oni su odgovarali na pitanja zbog čega ne žele da se vacinišu (ili se trenutno predomišljaju) i da li postoji nešto što bi moglo da promeni njihov stav i da odluče da se vakcinišu. Biće reči o njihovim odgovorima i o povezanosti ovih stavova sa drugim socio-psihološki relevantnim varijablama.
